Mnogi ljubav potraže, a neki je i pronađu u naručju prijatelja. Kakve se opasnosti kriju u ovakvim vezama? Odgovara Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut
Ponašanje adolescenata je promenljivo i nepredvidljivo. Roditeljima je zbog toga teško da odrede kada im treba postaviti čvrste granice, a kada im treba popustiti. Kakva su vaša iskustva o tome?
Škola roditeljstva je preventivni program obrazovanja za život u porodici zasnovan na grupnom edukativnom radu za odrasle članove porodice. Pažnja je usmerena na strategiju sprečavanja i rešavanja sukoba, učenje emocionalne kontrole, primenu aktivnog slušanja, konstruktivne kritike i na oblast nagrađivanja i kažnjavanja kao nešto što roditelje najčešće dovodi u dilemu. (24.09.2010.)
Stabilna porodica izdržaće udare finansijskih kriza, a u nestabilnim porodicama oni mogu dovesti do raspada. Novac je važan ali nije presudan za odnos dvoje ljudi. Negujte ono što je važnije od novca, a to su ljubav, poverenje, razumevanje, tolerancija. (29.11.2010.)
U razvoju devojčice podjednako su važna oba roditelja, a uloga oca od posebnog je značaja zbog toga što je on često model za izbor partnera. Očevi utiču na izgrađivanje ženskog identiteta i na posredan način određuju da li će se ćerka osećati prijatno u svojoj rodnoj ulozi. (17.10.2010.)
Favorizovanje jednog deteta može ostaviti trajne emocionalne posledice na drugo dete. Preporuka psihologa je da roditelji svako dete podstiču u okvirima njegovih mogućnosti i da mu pomažu u razvijanju saradničkih odnosa. (22.11.2010.)
Programi koji sprečavaju nasilje među đacima i nad njima dobro su osmišljeni, ali se slabo primenjuju. Deo predavača sa decom radi valjano, većina potpuno formalno. Nastavnici smatraju da su ovi programi neefikasni, zakasneli i da je to namet više u njihovim obavezama – pojašnjava Ljiljana Filipović, psiholog i porodični terapeut, sa višegodišnjim radnim iskustvom u školi, između ostalog i na mestu koordinatora programa „Škola bez nasilja”. (14.11.2010.)
Nasilje se često tretira kao gruba igra, pa đaci često i sami kažu da su se samo igrali, ističe Ljiljana Filipović, porodični psihoterapeut. Zato je važno prepoznati nasilje, znati njegovu tačnu definiciju, kako bi se ono sprečilo, ali i kako bi đaci postali svesni šta je gruba igra, a šta nasilje. (10.11.2010.)
Vikend pred kvalifikacioni ispit đaci treba da se odmore i naspavaju. Savetuje se da imitiraju polaganje testa kod kuće. Mešavina strepnje, straha i preslišavanja širi se nemilice u redovima osmaka, pa i onih koji su zbirke zadataka pročešljali već nekoliko puta. Nije sve jedno da li će kvalifikacioni ispit, sudbonosan za nastavak školovanja pamtiti kao kamen spoticanja ili odskočnu dasku na obrazovnom putu. (18.06.2010.)
Teško je, bolno je, ali partneri treba da iskoriste iskustvo razvoda kako u novoj vezi ne bi pravili iste greške, savetuje psihoterapeut Ljiljana Filipović. (21.04.2010.)
Praznici su idealna prilika da roditelji i deca razgovaraju o svemu o čemu nisu stigli da pričaju zbog svakodnevne trke, objašnjavaju stručnjaci. Porodična okupljanja su, kažu oni, više od prazničnih rituala, jer su idealan način da se porodična zajednica učvrsti. Kroz ta okupljanja ogleda se celokupna klima porodičnih odnosa. (04.04.2010.)
Tragovi karmina na kragni košulje, zgužvan hotelski račun, ljubavni SMS u memoriji njegovog telefona... Sve su to signali koji vas teraju da se zapitate da li vas partner vara. Ako ste se ikada našli u ovakvoj situaciji, onda sigurno znate u kakav se pakao pretvara veza posle otkrivanja ove bolne istine.(02.03.2010.)
Pokloni služe da obraduju one koje volimo, učine ih zadovoljnim i da nas usreće, ali su i dobar način da se ljudi sprijatelje. Mada i jedna rumena jabuka može da sažme lepe želje darodavca u Novoj godini. (22.12.2009.)
Kada su muž i žena spremni da preuzmu odgovornost za svoju ulogu u bračnim odnosima, odnosno brigu za negovanje saradnje, saosećanja, uvažavanja tuđih potreba - to će moći da ostvare kroz aktivno slušanje i potvrđivanje da razumeju značenja poruka partnera. (30.10.2009.)
Na svim kontinentima telenovele su u vrhu gledanosti. One su pravi melem za dušu jer se u njima sirotice udaju za bogataše, krivce uvek stigne zaslužena kazna, a ljubav trijumfuje uprkos svim preprekama. (19.10.2009)
Život udvoje u prvim godinama braka često nije lak. Zato na vreme treba da shvatite da je u brakunajvažnija komunikacija koju stalno treba negovati. (25.05.2009.)
Izbor partnera kod svakog pojedinca zavisi od specifičnog prelamanja kulturoloških stereotipa o partnerskim odnosima i braku - što roditelji prenose deci. (20.03.2009.)
Psiholozi kažu da se stres zbog polaska u školu može izbeći dobrom pripremom. Psiholog Ljiljana Filipović kaže da roditelji greše kada misle da dete treba da zna da čita i piše pre nego što krene u školu. Mnoge škole predškolcima nude boravak, pa je mališanima već prvog septembra sve poznato. (07.09.2008)
Kako da poboljšate kvalitet svog života, da živite zdravije, da budete lično i profesionalno uspešniji? Gošća emisije je Mr. psihologije Tanja Šešum, psiholog i psihoterapeut
Prilikom stupanja u brak je potrebno usaglasiti se oko razlika koje partneri donose iz svojih porodica, porekla i razviti novi sistem porodičnih odnosa. Saznajte više o tome koje su značajne odrednice organizacije zajedničkog života i na koji način se mogu graditi harmonični bračni i porodični odnosi.
Gost emisije je psihijatar i porodični psihoterapeut dr Aleksandra Vuletić Peco (21.2. 2011)
Stepen zadovoljstva porodičnim, bračnim i drugim socijalnim odnosima zavisi od kvaliteta komunikacije.
Da bi se ljudi međusobno razumeli potrebno je da jasno izražavaju svoje potrebe i osećanja, kao i očekivanja koja imaju od drugih, a to su veštine koje se mogu naučiti.
Gardner i drugi autori ističu da postoji oko dvadeset različitih vrsta inteligencija i da se one mogu tokom života razvijati. Jedna od njih je emocionalna inteligencija. Emocionalne veštine deca mogu da nauče stičući veću mogućnost upotrebe svojih nasleđenih intelektualnih potencijala, a odrasli mogu da usavrše individualnim psihoterapijskim radom ili iskustvenim učenjem na grupnim treninzima. Gost emisije je psihoterapeut Danijela Živančević. (17 Jan 2011).
Izbor partnera je pored izbora zanimanja jedna od najvažnijih odluka u životu. Ona se odražava na stepen osećaja samoostvarenosti, zadovoljstva sobom. Tema emisije su kriterijumi zrelog izbora partnera i teškoće sa kojima se mladići i devojke tom prilikom susreću. Gost emisije je Nada Jovičić, psiholog u agenciji "Fortuna". (10 Jan 2011).
Tema ove emisije je proces separacije u adolescenciji - psihološkog odvajanja od roditelja, i individuacije - građenja nezavisnog odnosa od roditelja i sopstvenog identiteta. Ceo tok odrastanja predstavlja balansiranje izmedju zavisnog odnosa i davanja deci podrške da grade samostalnost i nezavisne odnose. Tokom emisije saznaćete na koje sve načine porodica može da podstiče ili da remeti proces separacije i individuacije adolescenta. Gost emisije je Ivana Vukmirica-Baćanović, psiholog i porodični psihoterapeut. (27 Decembar 2010).
Tema 5. emisije serijala su karakteristike i razvojne teškoće perioda adolescencije koji počinje ranom adolescencijom oko 15. godine, razvija se ka punoj adolescenciji od 15. do 19. i završava post-adolescencijom od 19. do 24. godine. Svaki od ovih perioda ima svoje karakteristike i razvojne teškoće koje treba razlikovati od disfunkcionalnosti. (20 Decembar 2010).
Tema ove emisije su razvojne potrebe i smetnje dece osnovnoškolskog uzrasta. Roditeljima ćemo omogućiti da saznaju više o adekvatnim načinima pružanja pomoći i podrške u njihovom prevazilaženju. Gost emisije je Danijela Andrejić, psiholog u OŠ "Ruđer Bošković" kojoj se zahvaljujemo na učešću. (13 Decembar 2010).
Životne priče članova porodice su uokvirene istorijom njihovih primarnih porodica, sadašnjim zadacima porodice i budućnošću kojoj teži. Ovaj složeni hod porodice kroz vreme odvija se kroz specifične faze razvoja koje su nazvane životni ciklusi porodice. U ovoj emisiji se posebna pažnja posvećuje razvojnim promenama i zadacima u životnom ciklusu porodice sa detetom do tri godine i porodice sa predškolskim detetom. Gost emisije je prof. dr Neda Subota, specijalista za decu sa dugogodišnjim iskustvom. Emisija sadrži priloge i odgovore na pitanja gledalaca (29 Novembar 2010).
Druga emisija serijala "Pravi izbor" TV Enter. Tema emisije su porodični praznični rituali, značenje i značaj mnogobrojnih porodičnih rituala i njihov uticaj na formiranje porodičnog i ličnog identiteta. Gost Ljiljane Filipović u drugoj emisiji novog serijala porodičnog savetovališta bio je profesor Žarko Trebješanin koji je istraživao proces socijalizacije u tradicionalnoj porodici. Emisija sadrži priloge i odgovore na pitanja gledalaca (22 Novembar 2010).
Prva emisija serijala "Pravi izbor" TV Enter. Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut u svojoj uvodnoj emisiji novog serijala porodičnog savetovališta govori o značaju i domenima delovanja psihoterapije, uz priloge i odgovore na pitanja gledalaca (15 Novembar 2010).
Često govorim o razvodu i njegovim štetnim posledicama, a prilog TV Metropolis još jedan je u nizu priloga o razvodu. Svakome se može desiti da u trenutku aktuelne bračne krize pomišlja na razvod. Da li ste i vi nekada takvim povodom razmišljali o razvodu? Da li vam je tom prilikom palo na pamet da bi bilo korisno da se obratite za pomoć psihoterapeutu? (segmenti - Novembar 2010).
Šta je ljubav u partnerskim odnosima? Kako definisati ljubav? Šta je ljubav, a šta zaljubljenost? Zbog čega idealizujemo svog partnera? Koliko je važna emocionalna inteligencija za pravilan izbor partnera i kvalitetan partnerski odnos? Koliko emocije utiču na naše zdravlje? Gostovanje Ljiljane Filipović u emisiji "Crveno" TV Enter (segmenti - Novembar 2010).
Usvajanjem zakona o ravnopravnosti polova u Srbiji stvoreni su okviri da i u tom domenu muškarci i žene budu jednaki. Međutim, održavanje kuće i roditeljstvo pretežno su i dalje "ženski poslovi" usled navika i tradicije. Šta je normalna raspodela odnosa u porodici i ko treba da preuzme teret porodičnih odnosa i roditeljstva? Za Dnevnik 2 RTS, psiholog i porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović. (Mart 2010).
Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut, govorila je o emocionalnoj inteligenciji kao gost Radio Beograda i emisije "Klub 2". Ovu veoma zanimljivu emisiju i po mnogima svojevrsno i praktično predavanje o značaju emocionalne inteligencije možete poslušati u celini, u tri vezana segmenta (Jul 2010).
Moć kao fenomen, uloga moći u međuljudskim odnosima i socijalnim interakcijama. Moć u političkom životu, u muško-ženskim odnosima. Sticanje, upotreba i zloupotreba moći. Gostovanje Ljiljane Filipović u emisiji "Crveno" TV Enter (segmenti - 25 Mart 2010).
Osnov međuljudskih odnosa je komunikacija. Čak i kada ne govorimo, mi komuniciramo. Asertivna komunikacija je jedan od načina sprečavanja konflikata i značajno je polje rada porodičnih terapeuta, jer se ova vrsta komunikacije uči. Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut, za TV B92.
Način na koji se komunicira određuje ličnost i otkriva namere. Najveća pažnja se pridaje izgovorenom, ali komunikacija nisu samo reči. Za segment jutarnjeg programa RTS govori Ljiljana Filipović (8 Jul 2010).
Koje emocije najčešće pokazujemo? Koji se stilovi komunikacije najčešće koriste? Kako uputiti i primiti kritiku? Kako rešavati konflikt? Koliko reči za emociju? Za emisiju "5x3" RTV Studio B govori Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut (segmenti - Jun 2010).
O prevarama u muško-ženskim odnosima, preuzimanju odgovornosti i ulogama muškaraca i žena u partnerstvu. Gostovanje Ljiljane Filipović u emisiji "Crveno" TV Enter (segmenti - 17 Jun 2010).
Uzbuđeni i doterani, veliki maturanti pripremaju se za matursko veče nedeljama, dok roditelji izdvajaju značajna novčana sredstva za ovaj događaj. Siromašniji roditelji pozajmljuju novac i podižu kredite da bi odgovorili na očekivanja svojih maturanata. Da li na taj način deci činimo medveđu uslugu jer im stvaramo iluziju luksuznog života? Za Dnevnik RTS govori Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut (Maj 2010).
Jedan od najtežih perioda u životu je pubertet jer donosi emotivne, fizičke i psihičke promene. Hormoni bujaju, počinje razvoj seksualnosti. O pubertetu za jutarnji program RTS govori Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut (April 2010).
Do kraja godine u Srbiji će fizičko kažnjavanje dece biti i zakonom zabranjeno. Takva zabrana na snazi je u 20 evropskih zemalja. Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut, za Dnevnik 2 RTS. (5 April 2010).
Ubrzani ritam u savremenim porodicama izmenio je tradicionalne uloge zbog čega ponekad trpi roditeljstvo. Ako nema preraspodele uloga u okviru porodice, ukoliko tata ne preuzme svoju ulogu, porodica trpi. O ulozi očeva za pravilan razvoj dece i dobru porodičnu klimu, za jutarnji program RTV Studio B govori Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut (segmenti - 7 Februar 2010).
Pušenje nije samo štetna navika već i bolest zavisnosti. O hipnoterapiji i metodima odvikavanja od pušenja, za emisiju "Pravi izbor" TV Enter govori Ljiljana Filipović (segmenti - 2 Februar 2010).
Svaka ljubav teži spajanju, a roditeljska - razdvajanju. Cilj svakog roditelja je da podigne zdravu i srećnu decu i da ih osposobi za samostalan život. To nije lak zadatak. Šta možemo da uradimo i kako da budemo bolji roditelji? Za emisiju "Svet zdravlja" RTS govori Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut (3 Januar 2009).
Ove godine u Srbiji je prijavljen nestanak čak 362 dece, podaci su Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Razlozi bežanja dece od kuće su raznovrsni, od straha od loših ocena do problema sa bolestima zavisnosti i prostitucijom. Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut, za Dnevnik2 RTS (6 Decembar 2009).
Većina ljudi smatra da nije u potrazi za ljubavlju već da je ljubav nešto što će se samo po sebi dogoditi i to onda kada se najmanje nadamo. Nažalost, nije baš tako. Izbor partnera jedna je od najvažnijih odluka koje donosimo u životu. Kako i kada izabrati, odgovara porodični terapeut Ljiljana Filipović za emisiju "Svet zdravlja" RTS (22 Mart 2009).
Da li su deca agresivnija nego pre 20 godina? Jesu li škola i profesori autoriteti za decu? Koliko su roditelji odgovorni za ponašanje i vaspitanje svoje dece? Koliko su važni školski policajac, video nadzor...? Koje su posledice agresivnosti na budućnost? Ljiljana Filipović, psiholog i porodični psihoterapeut, za emisiju "5x3" RTV StudioB (14 Mart 2009).
Koliko današnje srpske porodice imaju problema u komunikaciji? Da li smo više skloni kompromisnim rešenjima ili komuniciramo kroz unapred određene tradicionalne uloge? Koja je uloga porodične terapije i na koji način terapija pomaže u uspostavljanju kvalitetne i konstruktivne komunikacije u porodičnoj zajednici, za emisiju "Svet zdravlja" RTS govori porodični terapeut Ljiljana Filipović (Februar 2009).
Mlade žene sve češće se odlučuju da kasnije zasnivaju porodicu i rađaju. O fenomenu kasnijeg rađanja za RTV Studio B, psiholog Ljiljana Filipović. (17.11.2007.)
Pojam i značaj emocionalne inteligencije. Emocionalne veštine: samosvest, emocionalna kontrola, samomotivacija, empatija, sposobnost uspostavljanja dobrih odnosa.
Razlozi i potrebe za modernim tehnologijama. Stvaranje zavisnosti od interneta, video igara, televizije, SMS komunikacije. Uticaj porodice i značaj postavljanja granica.
Odnos roditelja prema deci u porodici. Favorizovanje jednog deteta u odnosu na drugo i moguće posledice. Cilj psihoterapijskog delovanja, učenje modela nenasilne komunikacije, konstruktivnog rešavanja konflikata i negovanje saradničkih odnosa među decom.
Predrasude o očevima. Dogovor oko podele obaveza i odgovornosti. Uloga i značaj očeva za funkcionisanje porodice. Od čega zavisi kapacitet za roditeljstvo?
Kakve promene unosi rođenje deteta u organizaciju porodičnog života? Oko čega roditelji treba da se usaglase? Uticaj primarne porodice na uspostavljanje roditeljskog autoriteta. Kako se rođenje deteta odražava na druge životne uloge roditelja?
Kategorije roditeljskih ponašanja i efekti koje one uzrokuju kod dece. Mogući uticaj medija na decu i uloga roditelja. Povezanost govora i mišljenja. Uticaj roditelja i predškolskih ustanova na njihov razvoj. Simbolička komunikacija i sposobnost roditelja da ostvare razumevanje dečijeg ponašanja.
Emocionalna, socijalna i intelektualna zrelost deteta za polazak u školu. Značaj razvijenosti govora, pažnje i motorike. Stav roditelja prema školi i učiteljici/učitelju i uspostavljanje saradnje. Razvijanje radnih navika i organizacija slobodnog vremena.
Pojam emocionalnog sazrevanja. Traganje za mogućim načinima iskazivanja bliskosti, strah od nepoznatog. Razlike između devojčica i dečaka. Kada treba stupiti u seksualne odnose? Prvi seksualni kontakti i sa tim povezani strahovi i strepnje.
Razumevanje psihofizičkih promena kod dece u pubertetu. Uticaj vršnjaka i medija na razumevanje tih promena. Uloga porodice u razvijanju polnog identiteta dece. Uspostavljanje odnosa poverenja i saradnje u porodici. Značaj adekvatno postavljenih granica.
Razvojne promene i potrebe u adolescenciji. Spoljašnja i unutrašnja realnost adolescenta. Razvijanje sposobnosti roditelja da fleksibilno odgovaraju na potrebe adolescenta. Značaj dobre komunikacije unutar porodice. Poremećaji i preventivno-edukativna funkcija psihoterapije. Timski pristup rešavanju razvojnih poremećaja u adolescenciji.
Davanje dozvole za individuaciju i separaciju od porodice. Važnost podrške za osamostaljivanjem. Udaja ili ženidba kao bekstvo iz primarne porodice. Rešavanje nerazrešenih odnosa u primarnoj porodici. Preduslovi za zrelo odvajanje od roditelja, težnja ka psihosocijalnoj i ekonomskoj samostalnosti.
Od čega zavisi kako roditelji doživljavaju odlazak svoje dece iz porodice? Zašto neka deca prerano odlaze iz porodice? Suočavanje sa starenjem i redefinisanjem roditeljske funkcije. Zašto su bake i deke zaštitnički orijentisani prema unucima u unukama? Koji su preduslovi da biste bili dobri uzori?
Pojam i metode učenja. Šta roditelji treba da znaju o učenju da bi na adekvatan način mogli da pomognu svom detetu? Definicija i način primene mapa uma.
Zreo izbor partnera je od presudne važnosti za kvalitetan i ispunjen život. Realna slika o sebi i realna i jasna očekivanja od partnerskog odnosa kao ključni faktori za zreo izbor. Traganje za sličnostima kao dobra polazna osnova. Najčešće dileme prilikom izbora bračnog partnera i preporuke terapeuta.
Razlike između žena i muškaraca u shvatanju značenja partnerskih odnosa. Komponente uspešnosti u partnerskim odnosima. Uticaj primarne porodice. Značaj komunikacionih veština za kvalitet partnerskih odnosa. Uloga psihoterapije u razrešavanju konfliktnih odnosa.
Uticaj rodnih stereotipa na komunikaciju u braku. Značaj komunikacionih veština za konstruktivno prevazilaženje razlika. Najčešća polja sukoba u bračnim odnosima. Ko ima inicijativu za razgovor o braku? Traganje za kompromisnim rešenjima.
Koliko smo svesni značaja kulturoloških razlika za odnose u porodici? Uticaj marginalizacije i migracije na funkcionisanje pojedinca i porodice. Kako kulturološke razlike mogu uticati na izgrađivanje harmoničnih odnosa? Uloga psihoterapije u prevazilaženju kulturoloških razlika.
Mnogostruka značenja razvoda. Fokusiranje na dobre strane razvoda. Kako razvod može uticati na decu? Razlike između dece predškolskog i školskog uzrasta. Usaglašavanje partnera oko postrazvodne organizacije života. Uloga medijacije u pružanju pomoći roditeljima da se usaglase oko modela roditeljstva.
Od čega zavisi kako će deca razumeti razvod roditelja? Značaj razdvajanja partnerskih od roditeljskih uloga i opasnost od prenošenja nerazrešenih partnerskih konflikata na roditeljstvo. Važnost usaglašavanja roditelja oko objašnjenja razloga razvoda i buduće organizacije porodičnog života. Dete u žiži roditeljskih konflikata i moguće posledice. Uloga porodične terapije.
Novoformirane porodice nakon razvoda roditelja i njihov uticaj na decu. Predrasude o očuhu i maćehi. Šta deca treba da znaju posle razvoda? Kako roditelji treba da se ponašaju prema deci posle razvoda? Uloga porodične terapije.
Pojmovi socijalne anksioznosti i socijalne fobije. Uverenja koja socijalno anksiozne osobe mogu imati o sebi i drugima. Strah od neuspeha. Uloga i uticaj primarne porodice. Korisni terapijski pristupi za proces prevazilaženja i oslobađanja od socijalne anksioznosti.
Šta je hipnoterapija? Delokrug primene i najčešće predrasude o hipnozi. Način primene hipnoterapije za odvikavanje od pušenja. Efekti psihoterapije na promenu uverenja kod gojaznih osoba. Značaj istovremene primene psihoterapije i hipnoterapije za eliminisanje viška telesne težine.
Koliko su muškarci i žene spremni da pričaju o seksualnim potrebama? Različita značenja bliskosti i intimnosti i usaglašavanje oko njih u partnerskim odnosima. Koji su najpoznatiji kulturološki seksualni mitovi? Koji su najčešći problemi u seksualnom životu partnera? Uloga porodične i seksualne terapije u postizanju skladnog seksualnog života.
